ZEČJI NASIP - UMETNICI
ZEČJI NASIP - DRUGI O PREDSTAVI
Komad Siniše Kovačevića umešen je iz crnog brašna narodske patnje i umovanja, , narodskog govora, red nežnosti, red psovki, od narodske mudrosti i šablona koji prate postojanje, istoriju i istorijski folklor svakog naroda. Ovu bogatu i opsežnu ”građu” koja se taloži nad životom običnog, ili svakodnevnog čoveka, Kovačević zdušno prihvata, ili, ironično komentariše. (...)
Kovačević je, međutim, i kao pisac i kao reditelj, dosegao ono što je hteo: narodsko pozorište, i u njemu duša naroda, narodski humor, tragedija, slikovitost, pozorište s one strane moderne sofisticiranosti, pozorište stava i vere da je ”čovek najveća vrednost”. (...)
Drama kolektiviteta je, naravno mnogoljudna, pa ipak se, u njoj, među Savamalcima, logorašima, prijateljima i neprijateljima, izdvajaju likovi nemačkog oficira Rudolfa Štala u tumačenju Tanasija Uzunovića, Mihajla Savića Vladana Gajovića, i Marije Savić Ljiljane Blagojević. Ljude iz naroda, u uvedenom epsko-estradnom stilu, ističu Lepomir Ivković, (Majstor Vića), i Predrag Miletić kao Tiosav. Lidija Pletl, uzdržana, dirljiva.
Predstava za ljude kojima je bliska velika tragedija malih, ili običnih ljudi.
Muharem Pervić
02.12.2004, Politika, Beograd
Glumci su na premijeri sa velikim angažmanom oživeli likove tragedije Zečji nasip Siniše Kovačevića. Najteži zadatak svakako je imao Vladan Gajović u ulozi Mihajla Savića. Mora se priznati da je on uspešno ispunio očekivanja i, mada ponešto neujednačen, budući naviknut na karakterne uloge, umeo je da mimikom, stavom i gestikulacijom raširenih ruku u završnom prizoru i neizvesnosti, nevoljnu uznemirenost i očaj. (...)
Ljiljana Blagojević kao Marija Savić imala je niz uzbudljivih trenutaka. Ponovo je demonstrirala svoje velike sposobnosti, kojima je majstorski emanirala najrazličitija, često i sasvim oprečna osećanja i raspoloženja. (...)
Tanasije Uzunović doneo je lik Rudolfa Štala, rekli bismo, jednim suverenim interpretativnim potezom. Naročito impresivan bio je u prikazu Štalovog duševnoga sloma, pošto je doznao da su mu nacisti internirali suprugu i decu.
Dosledan sebi i vlastitoj, uspesima ovenčanoj dramaturškoj poetici, Siniša Kovačević izgradio je jednu monumentalnu predstavu koju će publika, u to smo uvereni, rado gledati, uprkos njenoj sumornoj tematici. Izvođenje drame Zečji nasip nesumnjivo predstavlja praznik domaće dramaturgije, kao i značajan umetnički domet ansambla Drame Narodnog pozorišta u Beogradu.
Raško V. Jovanović ”Drama” br. 9
U nadi da će Narodno pozorište uskoro otvoriti Veliku scenu za još jedan hit, ovu predstavu treba preporučiti onim gledaocima koji još uvek imaju veru u pozorišni čin, kao čin spasenja.
Dragana Bošković, Ekspres,
Beograd, 7. decembar 2004.
Veliki uspeh ”Zečjeg nasipa” Siniše Kovačevića, izvedenog ovih dana u bečkom Akcent teatru, potvrđen je i ”overen” ekspresnim pozivom da ansambl našeg nacionalnog pozorišta ponovo gostuje najesen s ”Velikom dramom” istog autora!
Istovremeno, izuzetno interesovanje (500 ulaznica planulo je nekoliko dana uoči predstave) i ovacije kojim je propraćen nastup Narodnog pozorišta potvrđuju bar tri stvari: da domaći tekst uvek ima publiku, da publiku i u zemlji i u resejanju bolno dotiče tema o svim našim podelama i nesrećama i, konačno, da je u dijaspori stasala generacija sa mnogo probirljivijim kulturnim zahtevima nego ranije. (...)

V. Strugar, Specijalni izveštač iz Beča


Izvor: http://www.narodnopozoriste.co.rs

UNESITE VAŠ KOMENTAR - ZEČJI NASIP
  • Prepišite Anti-Spam kod:
    34c30

  • Napomena:
    - Ime, komentar i anti-spam kod su obavezni podaci.
    - Prilikom pisanja komentara slažete se da komentari ne sadrže sledeće: VELIKA slova, reklamiranje, prozivanje, psovanje, vređanje i sadržaj koji se ne odnosi na predstavu. Svi komentari koji ne zadovoljavaju postavljene kriterijume biće obrisani sa portala.