Духовито, комично, тужно на моменте. Ово је прича о једном „малом“ човеку и његовом „малом“ животу. Антиратна драма, животна драма, животна комедија, комедија живота... Ко буде дошао да се насмеје, насмејаће се али ће се и заплакати, ко буде очекивао тешку драму, добиће је, али ће се и насмејати до суза.
Текст: Зоран Мијаљевић
Режија: Јован Љубеновић
Игра: Јован Љубеновић

“Почео сам да размишљам о ономе, што нико није домислио до краја, а што нико, кад сазри, не испушта из мисли: шта је то с’ нама И са животом, шта од нас зависи. Нисам вјешт у размишљању, више волим живот него мисао о њему, али изгледа да нам се већина ствари дешавају мимо нас. И најчешће бивам доведен пред готов чин.Не вјерујем да ми је унапријед записан пут којим ћу проћи, јер не вјерујем у неки нарочити ред овога свијета. Не одлучујемо, већ се затичемо.Стрмоглављени смо у игру, пуну небројених измјена, једног одређеног тренутка, кад нас само та прилика чека, једина која нас може сачекати у току мијешања. Не можеш је заобићи, ни одбити. Твоја је, као вода у коју упаднеш. Па пливаш или потонеш.”
Меша Селимовић


Izvor: http://ukvuk.org.rs/index.php?option=com_content&id=791