У време када се више не пишу писма, већ само смс поруке или романи и комади који им веома наликују, није био мали изазов написати комад сачињен од епистола које су једна другој писале сликарка Милена Павловић Барилли и њена мајка, Даница Павловић.

РЕЧ ПИСЦА

Баш као што уметност Бариллијеве узнемирава, тако и њена писма усталасавају читаоце и представљају не само сведочанства о њеном лутању и странствовању, већ и о богатом опусу њеног стваралаштва. Као што уметност нема домовине, тако домовину није имала ни Милена Павловић Барилли, а њене слике и поезија биле су посредници између оностраног и овог света, посредници “ за оно што се не да исказати уобичајеним људским језиком ”. Милена је била снажан и усамљени глас своје епохе. Корен њеног стваралаштва јесте ово тло, али су плодови цветали и ницали широм света. Њено дело је загонетка, али је још загонетнија сила која га је произвела. Овај комад жеља је да се кроз преписку Милене Павловић Барилли проникне у мотиве, жеље, страховања, успоне, надања ове уметнице, за коју стваралаштво није потицало од “ моћи ” већ од “ морати ” и чија је прича универзална и данас. Широм Србије, Европе и света и данас стварају они што никоме нису потребни, а који животом плаћају стварајајући дела која ће променити свет, сматрајући да је живот за такву радост стваралаштва, мала цена.

Izvor: http://www.bdp.rs/index.php/predstave/mesec-u-plamenu