KOŠTANA PESMOM OKIĆENA

Burhan ”Koštanu” vidi kao slatko-gorko propadanje sa visina uređenog, ali zazidanog doma u riskantni prostor pesme i bekrijanja, u kojem se stroge porodične regule i duše lome. Blagdan, sve je čisto, čedno, umilno i, kako priliči, svila i kadifa. A onda, kako reče Andrić, naiđu trenuci kada i dobri i ozbiljni ljudi, gazde i čuvari reda i poretka, polude.
Videli smo Mitketa kakvog ređe viđamo. Marko Nikolić mu je uskratio brbljivu velelepnost. Njegov Mitke je gotovo slomljeni bekrija čiju pesmu ni Cigani ne znaju, istrošen, izjeden, tragikomičan čovek. Odmereno, sa emotivnom kontrolom i izražajnošću igrali su Miodrag Krivokapić Hadži Tomu, Radmila Živković Katu i Branko Jerinić Arsu, Suzana Petričević Salče. Koštana Ane Franić, ljupka, lepršava, treperava, u neodređenost zagledana. Muzičari su zaslužili aplauz gledališta.


Izvor: http://www.narodnopozoriste.co.rs