DRUGA STRANA - UMETNICI
DRUGA STRANA - DRUGI O PREDSTAVI
... Druga strana je po mnogo čemu posebna. Sastavljena od niza duo scena, takoreći - od intime, može se učiniti da je tipična igra Dukovskog, dok ne uvidimo da drama izlazi iz okvira Balkana i poetizuje univerzalno. Neumitnost koju nameće Dukovski nije nužno negativna – to je neumitnost kontakta. Dovoljan je susret dve duše da bi planeta promenila pravac. Susret oživljava borbu Erosa i Tanatosa, tek susret otvara polje onostranog. Katarzu, ipak, treba tražiti u začetku - autor zadaje kružnu strukturu (karakterističnu za tragičnu farsu), s tim što je kruženje ovde usmereno unazad, uz blago cimanje - na drugu stranu ....

(Preuzeto iz intervjua sa Milošem Lolićem koji će biti objavljen u programu predstave)

KRITIKE
Tužan kad se smeje
... Smestivši ovu priču u neodredjeni prostor podeljen na dve strane istog, Lolić je otvorio prostor za igru i spajanje dva sveta koji je superiorno iskoristio Boris Komnenić. Besprekornom stilizacijom sredovečnog muškarca čije je upropašćavanje počelo rodjenjem i dosledno realizovanom igrom iz kontre (veseo kad pati i tužan kad se smeje) on je spojio dva antagonistička sveta u harmoničan niz slika u kojima ravnopravno učestvuju Vladica Milosavljević i u manjoj meri Dubravka Kovjanić i Nikola Vujović.

Željko Jovanović, Blic

Tragedija vremena
… Reditelj Miloš Lolić i scenografkinja Jasmina Holbus osmislili su odlično rešenje prostora, koje bi trebalo da odredjuje koncept cele predstava. U visokostilizovanom, kružnom i belom prostoru, koji može da aludira na (autoironičnu?) pretenziju ove drame da tretira kosmički univerzalnu problematiku, nalazi se samo dugačak bar s ogledalima; ovakvo scensko označavanje utemeljeno je u činjenici da je, pored klozeta, bar jedina prostorna odrednica u tekstu. Glumci okreću taj bar izmedju svake dve scene, i to suprotno od smera kazaljke na satu, a time se postižu višestruka metaforička značenja, od kojih neka artikulišu upravo tragediju vremena; vreme koje se vraća unazad, nemogućnosti da se izadje iz vlastite egzistencijske situacije, sudbinska neminovnost, sizifovski uzaludan napor zvani život… Boris Komnenić je, u ulozi mationetiste Lakija, uspeo da ostvari željenu, svedenu i kompaktnu igru, da napravi beketovsku figuru “metafizičkog klovna”…

Ivan Medenica, Vreme



Izvor: http://www.jdp.rs

UNESITE VAŠ KOMENTAR - DRUGA STRANA
  • Prepišite Anti-Spam kod:
    ba0d1

  • Napomena:
    - Ime, komentar i anti-spam kod su obavezni podaci.
    - Prilikom pisanja komentara slažete se da komentari ne sadrže sledeće: VELIKA slova, reklamiranje, prozivanje, psovanje, vređanje i sadržaj koji se ne odnosi na predstavu. Svi komentari koji ne zadovoljavaju postavljene kriterijume biće obrisani sa portala.