Ljubiša Matić: Iako ovo nije politički eksplicitno angažovan komad, mene zanima šta se danas dešava u tzv. blokovima, na urbanoj periferiji jednog Berlina, Marseja, Roterdama – ili, što da ne, Novog Beograda – koja od devedesetih godina prošlog veka postaje svojevrstan melting-pot nove multietničke (ne)solidarnosti i potkulture. Mi, naime, živimo u vremenu kada se druga i treća generacija muslimanskih imigranata, naše mlade komšije, sve više osećaju Evropljanima. Time se s jedne strane nalaze u sve dubljem procepu između popa i šerijata a s druge, utiču na to da se i Evropljani „starosedeoci“ menjaju iako toga sami nisu dovoljno svesni. Orijent prestaje da bude egzotika i postaje punopravan deo naše svakodnevice, čiju banalnost – otuda ta piščeva opsesivna pažnja usmerena na irelevantne detalje koji nas ostavljaju ravnodušnim – ponekad uspeva da rastvori...

(Preuzeto iz programa predstave)

Izvor: http://www.jdp.rs