Jedinstven u našoj dramaturgiji, komad posvećen našem najboljem dramskom piscu, Aleksandru Popoviću, sa kojim je Pozorište Atelje 212, zajedno sa najslavnijom generacijom glumaca, stvorilo svoj poseban stil igre, svoj duh i započelo put otkrivanja, igranja i negovanja domaćih dramskih autora. U monumentalnoj fresci istorijskog razvoja Srbije, kroz različite društveno-političke sisteme, Popović analizira ili vrši čas anatomije srpskog naroda. Pitamo se šta nam je činiti? Priklanjati se ličnoj karijeri i različitim partijama ili negovati narod koji neće nestati, već će ostati snažan, ne u Evropi, već u životu.
„Ukratko, kroz priču o jednoj porodici pratimo istoriju srpskog naroda i istoriju Beograda od bombardovanja 6. aprila ‘41. pa do danas. Članovi porodioce, svako na svoj način, prolaze kroz sve ideologije i istorijske vratolomije… Porodica je svojevrsna metafora Srbije a sve zajedno je – freska razvojnog puta utopije i ideologije. Dramaturg Slavenka Milovanović i stručni saradnik Muharem Pervić, koga nažalost nema više među nama i kome je ovo bio poslednji angažman, uradili su sjajan a vrlo težak posao. Naime, kičma predstave je Acin komad ‘Bela kafa’ što je nadograđeno kombinacijom njegovih ostalih komada. Vidite, vremena su manje-više uvek teška, ali ovo naše je možda ‘najteškije’ od svih, a ko će nam pomoći da se sa sobom suočimo, bez čega nema ni dalje ni napred, ako ne velikan kakav je Aca.“ Govoreći o žanru predstave „Play Popović” Ivana Vujić kaže: „Tragikomična farsa što potpuno priliči svakoj istoriji. A evo delića tajne, u našoj predstavi pojavljuje se Aca Popović koji se sreće sa svojim likovima! Pa, život se sastoji od mogućih nemogućih situacija. I šta čovek uopšte može, sem da sa sobom bude na ti bez obzira na ideologije.”
Ivana Vujić, Blic

Izvor: http://www.atelje212.rs/velika-scena/play-popovic-a-popovic/