DRŽAVNO AKADEMSKO DRAMSKO POZORIŠTE IZ OMSKA, RUSIJA

Eduardo de Filipo „CILINDAR“

Režija i scenografja: EVGENIJE MARČELI
Kostimograf: EKATERINA POTAPOVA
Muzika: IGOR ESIPOVIČ

Uloge:
Ekaterina Križanovskaja – RITA
Vladislav Puzirnikov – RODOLFO
Vladimir Majzinger - AGOSTINO MUSKARELO
Ekaterina Potapova – BETINA
Valerij Aleksejev – ATILIO
Sergej Sizih - ANTONIO

…Šta se dešava u „Cilindru”? Pa eto, prevarili su staru budalu, poklonili su mu nekoliko trenutaka iluzije, za koje je on izdašno platio. U predstavi Marčelija radost potiče iz nečeg drugog, iz same životno-stvaralačke energije pozorišta, u kojoj postoji i „magija, i njeno razobličavanje.

…Upravo na tom principu i nastaje marčelijevski „Cilindar”, osmišljen silovito i blistavo. Omiljena scenska konstrukcija režisera, koja nadigrava ideju pozorišta u pozorištu, ovde je i lakonska i umesna.
…Marčeli se, jednom rečju, potrudio da kroz lukavstvo i humor, kroz posebnu teatralnost napravi priču o cilindru koja je bliža savremenom gledaocu. A sa druge strane, ona se ne odvija pod njegovim uzdama, već daruje sjajne, ali ne i jednostavne pozorišne doživljaje. Sjajno je, sa mog gledišta, osmišljena prva scena drugog čina za trpezom.

Tumačeći je na ivici faula, na ivici vulgarnosti, glumica J. Križanovskaja (Rita) na kraju ostavlja prijatnu aromu pikantnosti, zajedljive i elegantne glumačke smelosti. A tek o glumcu Aleksejevu mogli bismo ovde dugo da ispredamo. Njegova ludačka muzikalnost daje preciznost i besprekornost svakom njegovom pokretu, svakoj intonaciji. Retko se pruža mogućnost da se u današnjem pozorištu vidi tako kvalitetna igra, a naročito kada se radi o komediji. I šarm, i draži, i osećanje, i mačija preciznost. Preostaje samo da kape lete u vazduh!
Aljona Karas, „Pisma iz pozorišta” br. 29, 2006. g

Izvor: http://www.pozoriste-slavija.co.rs